Istorijat Birezonantne terapije

Već 3000 godina je poznato u kineskoj medicini da energetski putevi upravljaju aktivnošcu organa i da te aktivnosti podležu ritmickim vibracijama. U meduvremenu, postojanje medijana i blokiranje medijana bili su dokazani putem nuklearne medicine i drugim metodama. Bioritam je takođe bio ispitivan.
Samo izučavanje biorezonantne terapije počelo je 1923. god. radom Ruskog naučnika Aleksandra Gurvica. Dok je istraživao rast i razvoj biljke crnog luka primetio je da je ono nešto što je regulisalo rast crnog luka u naletima prolazilo kroz staklo. Tek 50 godina kasnije tehnologija je razvila toliko da je Gurvicejeva radijacija u suštini biološko ultraljubičasto zračenje koje je emitovala dezoksiribonukleinska kiselina - DNK crnog luka. Ispostavilo da se kod crnog luka ističu medusobno jedni na druge šaljuci svetlosne talase što je potvrdilo Gurviceva istraživanja!

Mnogi naučnici su godinama proučavali kako elektricitet utiče na patogene bakterije i viruse u ljudskom organizmu. Pre vise od 70 godina, Nikola Tesla je temeljno istraživao ovu temu. Pristup razumevanju života utemeljen na onome što je tvrdio Nikola Tesla: "Svemir je pun energije"! Pojednostavljeno to znači da sve oko nas, pa i u našem organizmu ima frekvenciju, tj. vibrira na određenoj frekvenciji.

Poznato je da je Nikola Tesla koristio odredjene frekvencije za održavanje dobrog zdravlja. Po njemu je nazvan jedan od frekvencijskih generatora - Teslina zvezda. Nakon njega, Dr Raymond Rife, i mnogi drugi doktori su pažljivo proučavali područje vibracione medicine i napravili niz zapanjujućih otkrića. Oni su utvrdili da svaki organizam ima svoju frekvenciju, koja ima određenu širinu i visinu. Sto je razvijeniji organizam, to su više i šire njegove frekvencije. Studije su pokazale da mikroorganizmi ne mogu da podnesu frekvencije električnih struja niskog napona.

1925. godine Georg Lakhovski, ruski inžinjer, objavio je knjigu pod naslovom "Tajna života" u kojoj je ustanovio da svako živo bice emituje zračenje (elektromagnetne signale) i da se čelijsko jedro ponaša kao električno oscilacijsko kolo slično radio odašiljaču ili prijemniku.
 

 

1936. godine Americki astronom i biolog Gustav Stromberg tvrdio je da su građa i razvoj živih bića povezani sa "sistemom nematerijanoh talasa".
1945. godine profesor Bur na medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl završio je glavni petogodišnji istraživački projekat (koji je uključivao mnogobrojne biologe, naučnike i armiju SAD-a). Njegov zaključak je bio da "sva živa bića poseduju složena elektromagnetna polja".
Upotrebom foto amplikatora (pojačivača), dr Beetz sa Maks Plant instituta bio je u mogućnosti da emituje proces na TV ekran. 1975. godine nemacki fizicar F.A. Pop dokazao je postojanje svetlosnog zračenja (bio-fotona) iz živih ćelija. Postojanje bio-fotona je takođe teoretski rezultat opšte teorije kvantnog polja fizicara Burkharda Hajma.

Doktor Pop je takođe dokazao je DNK skladište svetlosti i da ćelijsko emitovanje svetlosti nije rezultat širenja talasa već bio-fotonskog upravljanja deobom ćelija. Od tada je objavljen ubedljiv dokaz kako bi se pokazao da DNK predstavlja izbor tih bio-fotona i postoji dokaz koji potvrduje ideju da su bio-fotoni odgovorni za izazivanje biohemijskih reakcija u živim ćelijama.
Pre bilo koje hemijske reakcije najmanje jedan elektron mora biti aktivan putem fotona odredene talasne dužine i dovoljne energije. Biohemičar i Nobelovac Leninger pominje u svom udžbeniku da se neke reakcije u živim ćelijama odigravaju mnogo brže nego one koje bi odgovarale temperaturi od 37 stepeni Celzijusa. Izgleda da postoji objašnjenje da telo namerno diriguje hemijskim reakcijama putem elektromagnetnih talasa (bio-fotonima).
Poslednja istraživanja (F.A. Pop i W Ludvig) pokazuju da su rezultati homeopatskih supstanci posledica njihovog tipa vibracije (mustre, specificnog koda). Prof. Dr Siril W. Smit (sa Univerziteta Salford u Engleskoj), dr R.S.V. Choy i dr J.A. Monro dokazali su pomoću provokacije / prirodnim testovima da se alergijske reakcije mogu neutralisati putem elektromagnetnih vibracije odredene frekvancije.

U elektro - akuptnoj dijagnostici prema dr Voll-u (EAV), vibracije supstanci prenose se do pacijenata putem kablova, a rezultat se dobija elektro - akupunkturnim merenjem. Istraživanja Smita, Choz-a i Monro-a takođe objašnjavaju rezultate lečenja alergija. Putem biorezonantne terapije karakteristične osobine vibracije alergena (elektrode plazma vibracija) mogu biti apsorbovane, elektronski invertovane i vracene telu ojačane. Simptomi alergije mogu nestati za nekoliko minuta nakon terapije. Iskustvo takođe pokazuje da se nataložene odpadne štetne materije i metabolicki produkti mogu mobilisati i lakše izbaciti kada se invertovane (elektron plazma) vibracije tih supstanci daju telu. U Francuskoj su testirane životinje izbacivale iz tela nekoliko uskladištenih teških metala pošto su primile minimalne doze tih istih supstanci.

Dr Frenc Morel i njegov zet Erih Raše napravili su prvu mašinu koja je koristila ova saznanja. Njihova mašina je bila sposobna da "pročita" sistem biološke svetlosti i da zatim bilo pojača bilo poništi njegove različite reljefne frekvencije. Biorezonantna teapija i njeno teorijsko razumevanje, koje podržava njenu primenu, razvijeni su od te tehnologije. Tekuća istraživanja istovremeno u SAD-u i u Evropi ispituju dalju primenu ove zapanjujuće tehnologije.

 

Prijatelji Centra